Република Србија
Прекршајни суд у Београду

latinica

ИНФОРМАЦИЈЕ О ПРЕКРШАЈНОМ СУДУ

Назив органа:: Прекшајни суд у Београду
Адреса седишта: Устаничка бр. 14, Beograd
Матични број: 17772821
Порески идентификациони број: 106400239
Адреса за пријем поднесака: Устаничка бр. 14, пулт поред главног улаза
Адреса за пријем електронских поднесака: uprava@bg.pk.sud.rs i predsedniksuda@bg.pk.sud.rs
Радно време: радним данима од 07.30 – 15.30 часова, док у нерадним данима и празницима дежурају дежурне судије у просторијама ПУ за Град Београд у Ул. Булевар деспота Стефана 107.

ПОЛОЖАЈ

ИСТОРИЈАТ

НАДЛЕЖНОСТ

ОРГАНИЗАЦИЈА

КОНТАКТ

Положај

Прекршајни суд у Београду смештен је у улици Устаничка бр. 14.
Одељење Суда у Барајеву налази се у ул. Светосавска бр. 2, тел. 011/8302-146, pksbarajevo@gmail.com
Одељење Суда у Гроцкој у ул. Булевар ослобођења бр. 22, tel. 011/8500-482, pksgrocka@gmail.com

Дежурне службе налазе се у:
- ул. Деспота Стефана бр. 107, Дежурна служба
- ул. Савска бр. 35, Дежурна служба
- ул. Макензијева бр. 31, Дежурна служба, 011/2453-142, лок. 199, pksmakenzijeva@gmail.com

Врх стране

Историјат

Правне норме из области прекршајног права налазимо још у римском приватном праву. Такве норме су се доносиле за чување јавног реда и мира, против насиља, самовоље, сметања поседа и сл. доносио их је Курилски едил, који је био шеф полиције и имао је, између осталог, задатак да осигура ред на трговима, пијацама и другим јавним местима. Ступањем на дужност Курилски едил је издавао проглас о томе како ће поједине случајеве решавати који дођу код њега. Ове правне норме називане су едикти и за њих је био поступак бржи и са много мање формалности, него што је био у кривичном и грађанском поступку.

У старој Југославији прекршаји су били предмет кривичног права, а само на територији Војводине важио је посебан Закон о прекршајима који је донет 1879. године, за време Угарске. Десетог јуна 1926. године направљен је пројекат Закона о иступима за краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (Уводне одредбе 1. Иступи су она кривична дела, за која закон прописује затвор од тридесет дана или новчану казну до деветстотина динара.)

Кривични закон који је донет 1929. године није предвидео прекршаје, јер је исте требало да регулише горе поменути Закон, за који је био припремљен преднацрт, међутим није дошло до доношења тог закона.

Основни Закон о прекршајима у ФНРЈ донет је 1947. године. Он је као савезни закон, потпуно уредио основне институте прекршаја: услове и основе прекршајне одговорности, прекршајне казне, застарелост, организацију и надлежност прекршајних органа, прекршајни поступак, као и остале одредбе, укључујући и извршење решења о прекршајима.

Нови Основни Закон о прекршајима донет је 1951. године у форми пречишћеног текста, док су измене и допуне Основног Закона о прекршајима извршене 1965. године и садрже битне новине у погледу система прекршајног поступка. За вођење прекршајног поступка надлежан је Општински судија за прекршаје, а у другом степену надлежно је Среско веће за прекршаје, ако законом није одређено да у другом степену води поступак Републичко веће за прекршаје. Значајне новине састоје се и у томе што се окривљеном дозвољава да у прекршајном поступку може узети браниоца, а уведен је и правни институт судске заштите и инсититут обнове поступка.

У времену од 1972. до 1974. године наступио је период доношења републичких и покрајинских Закона о прекршајима. Као и у већини других области и у области прекршаја добили смо 9 законодавних подручја, која се уређују савезним, републичким и покрајинским законима.

У СР Србији, ван покрајина, у првом степену прекршајни поступак воде судије за прекршаје, односно Градски судија за прекршаје града Београда, а у другом степену Градско веће за прекршаје града Београда, односно већа за прекршаје која су лоцирана у седиштима међу општинских регионалних заједница. У САП Косово конституисани су судови за прекршаје, док у САП Војводини у првом степену поступак воде судије за прекршаје, а у другом степену покрајинско Веће за прекршаје.

Коначно, 2005. године донет је нови Закон о прекршајима, објављен у "Службеном гласнику РС", број 101 од 25.11.2005. године, који је након више одлагања почео да се примењује 01.01.2010. године. Установљавањем посебних прекршајних судова и превођењем судија за прекршаје из управне сфере у правосудни систем, Законом о судијама, Законом о уређењу судова и Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава ("Сл. гласник РС" бр. 116/08) решено је једно од најважнијих и најконтроверзнијих питања нашег прекршајног права и тиме је удовољено уставноправном и међународноправном захтеву да о правима и дужностима грађана, посебно о њиховом кажњавању може коначно да одлучује само суд.

Почев од 01.01.2010. године, почели су са радом Прекршајни судови који су раније били посебни државни органи - судије за прекршаје, а прекршајни поступак је Законом о прекршајима(Сл.гл. РС број 101/05, 116/08 и 111/09) као и најновијим Законом о прекршајима (Сл.гл.РС број 65/2013), који је у примени од 01.03.2014. године, уређен као судски поступак.

Врх стране

Надлежност

- Стварна надлежност:
Прекршајни суд у Београду у првом степену суди у прекршајним поступцима, ако није надлежан орган управе, и врши друге послове одређене законом.

- Месна надлежност:
Прекршајни суд у Београду, у складу са чланом 2. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (Сл.гл. Рс. број 101/2013) надлежан је за територију градских општина Барајево, Вождовац, Врачар, Гроцка, Звездара, Земун, Нови Београд, Палилула, Раковица, Савски венац, Стари град, Сурчин и Чукарица, са одељењима суда у Барајеву и Гроцкој.

Контролу над радом и применом прописа Прекршајног суда у Београду врше Прекршајни Апелациони суд, Врховни Касациони суд, Високи Савет судства и Министарство правде Републике Србије.

Средства за рад Прекршајног суда у Београду обезбеђују се у буџету Републике Србије у складу са потребом благовременог и уредног извршавања његове функције.

Прекршајни суд у Београду спроводи првостепени прекршајни поступак на основу Закона о прекршајима, а на поступак пред судом који није прописан одредбама овог закона сходно се примењују одредбе Законика о кривичном поступку ако овим или другим законом није друкчије одређено, док се на унутрашње пословање које подразумева вршење организационих и административно-техничких послова примењује Судски пословник.

Врх стране

Организација

Организационе јединице које обављају послове Прекршајног суда у Београду су следеће:

1. УПРАВА СУДА Послови Управе суда су руковођење и управљање судом, послови и овлашћења у вези са организацијом рада, финансијским, материјалним и административним пословањем којим се обезбеђују услови за правилан рад и пословање суда.
Управу суда чине: Председник суда, заменици председника суда, управитељ суда, секретар и административно - технички секретари суда.

Председник суда: судија Милан Мариновић, ул. Устаничка бр. 14, канц. бр. 150, тел. 011/655-09-82
Први заменик председника суда: судија Слободан Младеновић, ул. Устаничка бр. 14, канц. 31, тел. 011/655-08-24
Други заменик председника: судија Бранка Живковић, ул. Устаничка бр. 14, канц. 44, тел. 011/655-08-24
Секретар суда: Софија Чворовић, ул. Устаничка бр. 14, канц. бр. 148, sekretar@bg.pk.sud.rs
Управитељ суда: Зорана Антић, ул. Устаничка бр. 14, канц. бр. 149, z.antic@bg.pk.sud.rs

2. КАДРОВСКА И ОПШТА СЛУЖБА. Обавља послове који се односе на регулисање статуса запослених лица, послове којима се стварају технички услови за рад суда а који се односе на набавку канцеларијског и другог материјала, на одржавање опреме, Канцеларијског намештаја и других средстава за рад, одржавање хигијене, организацију превоза у вези рада суда и организацију против - пожарне заштите.

Шеф кадровске службе: Душанка Миладиновић, ул. Устаничка бр. 14, kadrovska@bg.pk.sud.rs

3. ПИСАРНИЦА СУДА. У писарници суда обављају се административно - технички послови по свим предметима по којима се поступа у раду суда и који су одређени Законом о прекршајима и Судским пословником.
Послови писарнице се обављају у следећим Одсецима: Одсек писарнице, Одсек експедиције и Одсек извршења.

Управитељ писарнице: Бранко Барин, ул. Устаничка бр. 14, канц. бр. 22, тел. 011/655-08-73, pisarnica@bg.pk.sud.rs
Шеф одсека писарнице: Драгана Гобељић, ул. Устаничка бр. 14, канц. бр. 21, тел. 011/655-08-78.
Шеф одсека експедиције: Милена Боне, ул. Устаничка бр. 14, канц. бр. 22, тел. 011/655-08-73.
Шеф одсека извршења: Даница Рајић, ул. Устаничка бр. 14, канц. бр. 21, тел. 011/655-08-77.

ИТ Одсек (Одсек информационих технологија).

Систем администратор: Миљана Николић, ул. Устаничка бр. 14, канц. бр. 32, m.nikolic@bg.pk.sud.rs

5. ДАКТИЛОБИРО. Организациона јединица дактилографа обавља послове записничара у прекршајном поступку и дактилографске послове у дактилобироу.

Шеф дактилобироа: Мирјана Настић, ул. Устаничка бр. 14, канц. бр. 32.

6. РАЧУНОВОДСТВО. Рачуноводство се стара о правилној примени материјално финансијских прописа у вези пословања прекршајног суда.

Шеф рачуноводства: Бранка Стаменковић, ул. Устаничка бр. 2/3, тел. 011/655-08-38, 655-08-37, racunovodstvo_gprek@gmail.com

Врх стране

Контакт

Седиште суда
ул. Устаничка бр. 14

Председник суда
МИЛАН МАРИНОВИЋ

655-0982
predsedniksuda@bg.pk.sud.rs

Секретар суда
СОФИЈА ЧВОРОВИЋ

655-0980
sekretar@bg.pk.sud.rs

Вршилац дужности Управитељ писарнице
ДРАГАНА ГОБЕЉИЋ

655-0873
pisarnica@bg.pk.sud.rs

Шеф одсека писарнице
ДРАГАНА ГОБЕЉИЋ

655-0878

Шеф одсека извршења
ДАНИЦА РАЈИЋ

655-0878


Copyright© 2014. Прекршајни суд у Београду. Седиште: Устаничка број 14, тел. 011/655-0981